Beograd sa Borisom Malagurskim
Detalji
Godina: 2013
Režiser: Boris Malagurski
Scenarista: Boris Malagurski
Direktor fotografije: Mladen Janković, Ivan Vojnić
Post-produkcija: Boris Malagurski, Alex Tselekidis, Jovana Dimitrijević
Žanr: Dokumentarni film
Vreme trajanja: 82 min
Jezik: Engleski, Srpski
Sinopsis
„Beograd sa Borisom Malagurskim“ je prvi dugometražni dokumentarni film o Beogradu. Mladi reditelj, scenarista i producent Boris Malagurski, promoviše ono najbolje što srpska prestonica nudi. Beograd viđen očima stranaca obično znači provod – restorane, noćni život, splavove. Subotičanina Borisa Malagurskog koji je dugo živeo mirnim životom u Kanadi i koga su intrigirali teški događaji iz naše skorije prošlosti, Beograd je osvojio pre šest godina. Poželevši da prikaže ono što istinski oslikava njegov specifičan duh, još tada je napravio scenario za dokumentarac Beograd koji zanimljivo i duhovito kroz istoriju, sadašnjost i ljude govori o srpskoj prestonici. On je želeo da otkrije šta je to drugačije kod Beograda, zašto su ljudi toliko gostoljubivi i zašto su toliko spremni da pomognu strancima. Beograd ima tu neku neverovatnu energiju koja je inspirisala ljude da posle 40 rušenja kroz istoriju, svaki put ga izgrade i podmlađuju ponovo svojom energijom i svojim duhom. Autor ima i ulogu naratora i vodiča na engleskom jeziku. Predstavlja spomenike kulture, muzeje, sve važne delove beogradskog mozaika, pa i skrivene tajne i romantične priče. Film nije namenjen samo strancima, namenjen je i domaćoj javnosti koja po nedovoljno pridaje značaj svemu onom lepom što imamo. Ostvarenje je podržao i Novak Đoković. Intervjuisan je kao najpoznatiji Beograđanin.
Za sve vas koji želite da iznajmite ili preuzmete film Beograd sa Borisom Malagurskim, omogućili smo vam to uz pomoć Vimeo platforme.
Press
Dođite u Beograd po kuma
Kad čovek zađe u zrelije godine postaje sve teže naći istinskog, bliskog prijatelja, nekoga ko je više nego samo drugar za piće nakon posla ili partiju basketa. Komedija „Volim te, čoveče” zbija šalu na račun protagoniste koji uoči venčanja shvata da nema pravu osobu da pozove za kuma, pa pokušava na brzinu da takvog čoveka upozna i zbliži se sa njim pre nego što stane pred oltar. Da je scenario za taj film pisao Boris Malagurski, afirmisan kao autor dokumentarca „Težina lanaca” o raspadu Jugoslavije, on bi problem glavnog junaka verovatno rešio tako što bi ga poslao u Beograd. To je grad, kaže Malagurski, u kojem je, kao malo gde u svetu, strancu moguće ne samo da od žitelja dobije ljubazno uputstvo kako se stiže do neke ulice nego i da gotovo odmah stekne prijatelja. Pa čak i kuma. Ta vrlina srpske prestonice, više od svih ostalih, navela je ovog reditelja i scenaristu da o njoj snimi dokumentarac pod nazivom „Beograd sa Borisom Malagurskim”, koji će u subotu u 20.30 sati premijerno biti prikazan u „Sava centru”.
– Kada stranci prave filmove o Beogradu, uglavnom govore o našem noćnom životu na splavovima, što jeste važan deo ovdašnjeg duha, ali nije njegova glavna karakteristika. Ili, usredsređuju se na još nevažnije bizarnosti, poput turističke ture koja ide tragom doktora Dragana Davida Dabića, odnosno Radovana Karadžića. Želeo sam da prikažem ono što istinski odslikava specifičan duh Beograda, a to je izuzetna srdačnost njegovih ljudi, otvorenost prema neznancima, sposobnost naših ljudi da sa osobama koje sreću prvi put u rekordnom roku sklope drugarstva za ceo život. Tu odliku nije promenilo ni to što je Beograd razaran 40 puta. Rečenica koja bi mogla predstavljati reklamu za ovaj film, ali koju bi i turistička organizacija mogla upotrebljavati kao poziv strancima, glasi: „Dođite u Beograd da biste postali Beograđanin” – kaže Malagurski.
Upravo takvo je i iskustvo ovog autora koji je rođenjem Subotičanin, dugo je živeo u Kanadi, gde se i odškolovao, ali je pre nekoliko godina odlučio da živi u Beogradu. U njemu je „zaglavio” 2007. godine, kada je izvesno vreme bio bolestan,ali se, uz sve tegobe, u srpskoj prestonici osećao toliko svojim da je uvideo kako je to pravi grad za njega. Spontanost Beograđana, koja je privukla i osvojila Malagurskog, čak je i menjala scenario filma. Ljudi koji su se zaticali na lokacijama za snimanje „uletali” su u priču, pretvarajući se od statista u epizodne junake. Doprinos je dao i najpoznatiji Beograđanin, Novak Đoković, koji je prihvatio da ga intervjuišu za ovaj film. Ostale sagovornike Malagurski ne želi da otkrije pre premijere, dok sve lokacije na kojima se snimalo ne vredi ni pobrojavati – ima ih previše. Osim nezaobilaznih splavova, tu su i muzeji, crkve, bezbroj karakterističnih ulica i, uopšte, svaki kutak grada koji predstavlja delić bez kojeg mozaik Beograda nije potpun.
Vladan Vukasović | Dnevni list „Politika“
Press
Zagolicajmo maštu turista
Filmom „Beograd” želim da dočaram ne samo duh grada, već i kako je to biti Beograđanin koja je energija ljudi koji ga čine večno mladim – ističe reditelj Boris Malagurski, koji je završio snimanje dokumentarnog filma o našoj prestonici. Mladi reditelj smatra da duh Beogradanije uvek lako prepoznati, da se mnogi zadrže na površnom utisku o našem glavnom gradu.
– Osetiti beogradsku dušu znači osetiti kako je to biti Beograđanin, što može svako ko to želi, bez obzira na to da li je rođen u Beogradu ili je u njemu stekaostalno prebivalište. Prosečan turista koji poseti prestonicu obično ne shvati suštinu grada i ljudi. On vidi turističke atrakcije, uveče izađe i ode sa mnoštvom fotografija koje doda u album slika sa putovanja – smatra reditelj,koji se nada da će se gledaoci filma, poput njega, zaljubiti u Beograd, a neki i odlučiti da ostanuu prestonici, što se i njemu, posle godina života u inostranstvu, desilo. – Želim da delić te ljubavi prenesem i na gledaoce. Beograd je u svojoj istoriji uništen oko 40 puta, ali je posle svakog razaranja ponovo izgrađen. To je dokaz neverovatne ljubavi Beograđana prema svom gradu – kaže Malagurski, koji nije hteo da se fokusira na saobraćaj u gradu, loš kvalitet vazduha i ostale probleme s kojima se bore svi gradovi sveta.
– U svakoj ljubavi može da se nađe milion mana, ali ljubav i dalje postoji i ima svoje ključne razloge. Do sada smo mnogo slušali šta ne valja u Beogradu i sve te konstruktivne kritike jesu neophodne za ostvarenje boljeg životnog standarda, ali se moj film bavi drugim aspektima. Srbiju od drugih država izdvaja raznolikost. Beograd je oličenje te raznolikosti, jer neki građani slušaju trubu, neki tehno, neki i jedno i drugo, ali raznolikost je šira od muzičkog ukusa – uveren je autor koji dodaje da „način života na ovim prostorima nije lako opisati”, ali će zato dočarati ritam života u Beogradu koji nema jedan zvuk, već bezbroj. – Želim da stranci u filmu vide ono što ne mogu da dožive za nekoliko dana koliko borave u gradu. Želim da se upoznaju sa kulturom i tradicijom,dublje od toga da samo probaju burek ili ćevape i slušaju našu muziku. Hoću da znaju zašto je bitna zgrada koju fotografišu, ali ne da to bude dosadna priča iz udžbenika. Ako shvate suštinu načina na koji je oblikovan današnji Beograd, biće mnogo lakše objasniti kako uspevamo da stvorimo atmosferu najboljeg provoda na svetu, što je ozvaničio i najveći izdavač turističkih vodiča na svetu „Lonely planet” – ukazuje reditelj,koji prilikom priprema filma nije naišao na finansijsku podršku domaćih i gradskih institucija, već dijaspore.
– Da nema dijaspore, ne bi bilo ni budžeta za ovaj film. Turisti neće doći u Beograd ako se ne reklamiramo. Nisu turisti krivi što ne dolaze, već mi što ih ne privlačimo adekvatnim marketingom. Izgleda da to srpska dijaspora bolje shvata i zahvaljujući donacijama ljudi širom sveta, uspeo sam da završim snimanje filma – priča reditelj,koji smatra da svet žudi za nečim novim, a posle Londona i Pariza, Praga i Budimpešte, Beograd jeste novoi enigmatičnoodredištekojeima da ponudi nešto drugo.
Ivan Aranđelović | Dnevni list „Politika“
Donatori
Hvala vam što podržavate naš rad